Заветинама су потребне мецене, донатори- помоћ, да би могле да остваре своју мисију

*************************************************

Oд јуна 2017. године тзв. НОВИНЕ БУДУЋНОСТИ, СУРБИТА ДИЗ, Новибусур више нису бесплатне и доступне свима на свету. Овај блог је отворен само за позване читаоце...Претплатнике. Читаво једно Сазвежђе је до почетка септембра 2017. ЗАТВОРЕНО (63! локације). Да би читаоци могло да приступе том делу затвореном, нејавном, приватном, Сазвежђа З, потребно је, прво, да - знају>>>>>>>>>


ДИБИДУС. Део Сазвежђа З

Атлантида , Бело, Црно, Црвено , Млади Сузовци , Интервју , Велика Заветина , Одавде , Мајдан Бодлер , Донације , Родно место , Група ЗАВЕТИНЕ , Ab ovo , Фонд за издавање књига и часописа , Симболи и сигнали , Огласи З , Београдски меридијан , Библиотека ЗАВЕТНИК , Мирослав Лукић , Хомољски мотиви , Задужбина ЗАВЕТИНА , Царски рез , Круна , Едиција ЗАВЕТИНЕ , Копча , Музеј немогућег ратара , Чување успомене на Михаила Петровића , Алтернатива , Ђавоља капија , Чудесни подрум вина врх Нерезина , Сазвежђе З (нулти степен) , Ћутање , Несебичан музеј , Литија , Домаће сукно европски штоф , Зелена магаза , КРУГОВИ , Превредновање , Дрво живота , Без премца , Четврта Србија , Алинеја , Прозори , Фонд ППЗ , Нова станица у пустињи , Зона преливања , Алинеја , Срж , Бездана уметност , Место Прелаза , Хоризонт , Едиција ЗАВЕТИНЕ , ГАВРАН (Архив у оснивању...) , Мала Заветина , Тзв. KУЛТУРНИ ДОДАТАК , Облуци;троуглови.Лепенски вир , Мала Заветина , Белатукадруз , Едиција БРАНИЧЕВО , Писмо из карантина , МЛАДОСТ БЕЗ СТАРОСТИ.... , Знак препознавања , PRO ET KONTRA , АКАДЕМИЈА АЛХЕМИЈЕ , РЕНЕСАНСА , Потемкинова села , Сазвежђе З , Магазин Сазвежђа З , Каталог осујећеног песника , Себични музеј , НЕОЛИТ , ЈЕДИНСТВЕНО САЗВЕЖЂЕ , Виртуелни МУЗЕЈ ЗАВЕТИНА , Канал ЗАВЕТИНЕ , Архив.БЕЛАТУКАДРУЗ , Алманах СУЗ , Буквар Лепенског Вира , Библиотека ЗАВЕТИНЕ (1) , Библиотека ЗАВЕТИНЕ (2) , Библиотека АБВГ... , Edition SECTIO CAESAREA. Едиција ЦАРСКИ РЕЗ , ЗАВЕТИНЕ Ново сазвежђе , ИЗ ЗАОСТАВШТИНЕ , КОГИТО КЛУБ , Оркестар СУЗ , Посебна породична заветина , ТАЛОГ. Алманах за живу традицију, књижевност, превредновање и алхемију , СКРИВАЊЕ БОСИОКА , Мадоне Одјека , ОДАНДЕ ДОВДЕ , Контакти , Северци , Мансарда

среда, 26. фебруар 2014.

ВАЉА НАМ ОПЕТ УСТАЈАТИ / Милан Косовић





Ваља нам опет устајати
Јави се роде Ђорђије
Звоноливац са Опленца зове те

Дођи нам брате рођени
Ћерамидом облаке заодени
Скелеџија рају превози
Јави се роде Ђорђије
Ваља нам опет устајати

На иглу се абаџија убоде
Облачи војску и убоге
Јави се роде рођени
Јави се преко механџије
Замандалише нам све капије

Надничарима руке занемоћале
Бозаџије нам воду поскупеле
Невоље вазда навалиле
Ваља нам опет устајати

Доведи нам
Васу, Јанка и Јована
Јакова, Матеју, Стојана
Поведи Станоја, Симу и Стевана
Јави се роде рођени
Ваља нам опет устајати


Београд, 2007.

четвртак, 06. фебруар 2014.

Svetiteljka čuva čudotvorni izvor na Kalemegdanu

 USAHNUO PA UDAHNUO

IZVOR vode ispod Kapele
Svete Petke samo jednom je tokom istorije usahnuo. Kako nam je potvrdio
otac Duško Jovičić, sveštenik koji brižno vodi računa o ove dve
bogomolje, na samom početku Prvog svetskog rata izvor je naprasno
presušio, što je umnogome protumačeno kao veoma loš znak.

Istina,
tako je i bilo, i usledila je srpska golgota i zlopaćenje po albanskim
gudurama, da bi poslednjih ratnih meseci voda ponovo potekla. To je bilo
o danu Svetog apostola Onisima, 28. februara 1918. godine. Tada se i u
narod vratila već pomalo usahla nada da će sloboda opet stići u Beograd,
a da će ga okupatori napustiti.

Tako je i bilo.

U BEOGRADU postoji malo mesta koja žiteljima glavnog grada ulivaju
tako jako poštovanje kao što je to kapela Svete Petke na Kalemegdanu.
Uz zidine Beogradske tvrđave svila se uz Crkvu Ružicu, iznad izvora
čudotvorne vode koji je mnogima doneo isceljenje.



Nije to od juče.
Vekovima unazad putopisci koji su prolazili kroz naš grad beležili su
poseban odnos ovdašnjih žitelja prema tom izvoru. Često obesne Osmanlije
nisu davale Srbima da mu prilaze zbog blizine samog vojnog utvrđenja, a
kada su Austrijanci zaposeli grad početkom 18. veka ukinuli su tu
zabranu, ali su ubrzo ostali zatečeni silnom navalom ondašnjeg naroda
kao i poštovanjem koje je imalo prema beogradskoj svetoj vodi.

Izvor
je posvećen Svetoj Petki, zaštitnici grada koja je dugo počivala u
Hramu Uspenija Presvete Bogorodice, koji je Sulejman pretvorio u
džamiju, da bi je kasnije Austrijanci potpuno srušili. Mošti svetiteljke
su poneli sa sobom Srbi koji su bili prognani u Istanbul, da bi posle
vekova lutanja, od Varne stigle do rumunskog grada Jaši, u kojem se i danas nalaze.

Današnji
izgled kapele načinjen je prema projektu jednog od najvećih srpskih
arhitekata Momira Korunovića, 1937. godine. Kako nam je objasnila
Đurđija Borovnjak, istraživač i autor publikacije „Verski objekti u
Beogradu“, povodom izložbe priređene u Istorijskom arhivu grada, na
mestu današnje kapele postojala je stara bogomolja iz vremena posle
1867. godine i odlaska Turaka iz Beograda.

-
Korunović se opredelio za princip poštovanja stanja koje je zatekao, i u
projektovanju nije želeo da remeti zatečeni ambijent i prostornu celinu
- objasnila je Đurđija Borovnjak vizije starog arhitekte. - Međutim, na
samom početku radova, odnosno prilikom kopanja temelja, pojavili su se
prvi problemi.

Graditelji crkve su posle
nekoliko udara ašovom naleteli na skelete. To su bili ostaci branilaca
Beograda iz 1914. i 1915. godine. Očigledno je da su ostali zatrpani u
jednom od mnogobrojnih rovova koji su opasavali Kalemegdan i obale Save i
Dunava, odakle su branili grad od nadmoćnijih i brojnijih Austrougara i
Nemaca. Danas su
kosti heroja prebačene u spomen-kosturnicu ispod Jakšićeve kule, tek
nekoliko desetina metara od mesta gde su ih kuršumi sustigli i odvojili
od ovozemaljskog bitisanja.

DRAGOCEN SNIMAK

JEDNA
od najdragocenijih fotografija koju je uspela da pronađe Đurđija
Borovnjak jeste snimak koji se čuva u Istorijskom arhivu Beograda.

Na
snimku su patrijarh srpski Varnava i Milosav Stojadinović,
potpredsednik Opštine grada Beograda, ispred stare Kapele Svete Petke,
snimljeni 1931. godine. Donedavno je bilo uvreženo mišljenje da više
nema snimaka crkve koja je prethodila današnjoj, ali marljivo
istraživanje naše sagovornice ipak je dalo sjajan rezultat, a nama
zadovoljstvo da stvorimo predstavu o tom vremenu.

 



Svetiteljka čuva čudotvorni izvor na Kalemegdanu | Beograd | Novosti.rs

Популарни постови

Најлепши стихови - стални књижевни конкурс "Заветина"

Почев од Илиндана (2. августа 2013. године) "Заветине" су отвориле нови, стални књижевни конкурс за најлепше стихове, на коме могу учествовати, сви- од девет до деведесет и девет година! Без обзира где живе: у Србији, или бившим републикама бивше СФРЈ, или у Европи, Русији, Азији, Америци, Африци, Аустралији, Индокини, Аљасци, Канади, Бразилу - одакле нам се јављају посетиоци бројних локација "Заветина".
Сваки аутор може да пошаље по три песме по свом избору, наравно на српском или српско-хрватском-босанском- и да не ређамо даље. Песме ће прегледати и бирати Бела Тукадруз.
Овде ћемо публиковати један шири избор из пристиглих рукописа. Најлепша песме ће сваке недеље бити публиковане на страницама Међупростор
Аутори треба да пошаљу, уз текст стихова, и кратку белешку о себи, своју адресу, можда и најновију фотографију.
Песме или стихови се шаљу на следећу адресу:
Песме се могу послати и уобчајеном поштом на адресу:
Заветине (Мирослав Лукић) 180 309 БЕОГРАД, Сердар Јанка Вукотића 1/13.
___ Пожељно би било, за све оне који своје текстове шаљу електронском поштом, да текст песама унесу српском ћирилицом или латиницом, писмом Times New Roman величине 12 пинта.
Победник ће сваке недеље у години бити проглашаван на страницама ове локације, а као награду добијаће 1 вредну књигу по избору "Заветина"...


Зашто наопако?Због плусвамперфекта!

Зашто наопако?Због плусвамперфекта!
Обнова.После 44 и више година

Плусвамперфект - подстицај

ОВА КЊИГА ЈЕ РЕЗУЛТАТ АКЦИЈЕ РЕДАКЦИЈЕ ДРУГОГ ПРОГРАМА РАДИО БЕОГРАДА И ТРАДИЦИОНАЛНОГ КОНКУРСА ЛИСТА САВЕЗА ОМЛАДИНЕ ЈУГОСЛАВИЈЕ „МЛАДОСТ". И РАДИО БЕОГРАД И ЛИСТ „МЛАДОСТ" ОДВАЈАЛИ СУ РЕДОВНО, ИЗМЕЂУ ДВА 25. МАЈА, У СВОЈИМ ЕМИСИЈАМА И НА СВОЈИМ СТРАНИЦАМА ЈЕДАН ДЕО ВРЕМЕНА И ПРОСТОРА ЗА ПОЕТСКО СТВАРАЛАШТВО МЛАДИХ. ПРЕД ВАМА ЈЕ ЗБИРКА КОЈА НИ У КОМ СЛУЧАЈУ НЕ ПРЕДСТАВЉА АНТОЛОГИЈУ НАЈМЛАЂЕ ПЕСНИЧКЕ ГЕНЕРАЦИЈЕ, ВЕЋ САМО КЊИГА КОЈА ЖЕЛИ ДА ПОДСТАКНЕ НЕГОВАЊЕ ЛЕПЕ РЕЧИ КОД МЛАДИХ И САДРЖИ ОСТВАРЕЊА ОНИХ МЛАДИХ ПЕСНИКА КОЈИ СУ У ЈЕДНОМ ТРЕНУТКУ ПОСЛАЛИ, КАКО ТО У НАСЛОВУ ПИШЕ, „НАЈЛЕПШЕ СТИХОВЕ".... (....)

У ЕМИСИЈИ „ДЕЖУРНИ СТУДИО" ДРУГОГ ПРОГРАМА РАДИО БЕОГРАДА ПОСТОЈИ СТАЛНА РУБРИКА „НАЈЛЕПШИ СТИХОВИ". ИЗ НЕДЕЉЕ У НЕДЕЉУ РЕДАКЦИЈИ МЛАДИ ПЕСНИЦИ ШАЉУ НА ХИЉАДЕ СВОЈИХ СТИХОВА. ПЕТАР ПАЈИЋ, ПОРЕД КОМЕНТАРА ТЕ ПОЕЗИЈЕ, У СВАКОЈ ЕМИСИЈИ БИРА ПО ЈЕДНУ, НАЈУСПЕЛИЈУ ПЕСМУ. ОВДЕ ЋЕТЕ НАЋИ ПЕСМЕ ИЗАБРАНЕ ОД НЕКОЛИКО ХИЉАДА АУТОРА, КОЈИ СУ СЕ ЈАВИЛИ ОД ЈУНА ПРОШЛЕ ДО МАЈА ОВЕ ГОДИНЕ. ЗБИРКА ЈЕ ИЛУСТРОВАНА ВИЊЕТАМА И ЦРТЕЖИМА МЛАДИХ СЛИКАРА, ИЗАБРАНИМ, ТАКОЂЕ, У ЕМИСИЈИ „ДЕЖУРНИ СТУДИО". ИЗБОР ЈЕ ИЗВРШИО ПРЕДРАГ НЕШКОВИЋ.
Кад прелистате и упознате оно што је штампано између корица књиге, која је, не случајно, узета као знак препознавања ове локације, видећете, међу ауторима, и не мали број оних, за које нико жив није знао пре 44 године, а данас представљају занимљиве песничке појаве, међу којима има и не мали број оних са природним стваралачким развојем. Тако се почињало. Некада. Пре скоро пола века. Такмичењем. Вреди на то подсетити, и више: обновити и усталити као праксу, примерену данашњем времену и технолошком развоју. Због чега? Због оних који долазе. Због оних који ће увек долазити...