Заветинама су потребне мецене, донатори- помоћ, да би могле да остваре своју мисију

*************************************************

Oд јуна 2017. године тзв. НОВИНЕ БУДУЋНОСТИ, СУРБИТА ДИЗ, Новибусур више нису бесплатне и доступне свима на свету. Овај блог је отворен само за позване читаоце...Претплатнике. Читаво једно Сазвежђе је до почетка септембра 2017. ЗАТВОРЕНО (63! локације). Да би читаоци могло да приступе том делу затвореном, нејавном, приватном, Сазвежђа З, потребно је, прво, да - знају>>>>>>>>>


ДИБИДУС. Део Сазвежђа З

Атлантида , Бело, Црно, Црвено , Млади Сузовци , Интервју , Велика Заветина , Одавде , Мајдан Бодлер , Донације , Родно место , Група ЗАВЕТИНЕ , Ab ovo , Фонд за издавање књига и часописа , Симболи и сигнали , Огласи З , Београдски меридијан , Библиотека ЗАВЕТНИК , Мирослав Лукић , Хомољски мотиви , Задужбина ЗАВЕТИНА , Царски рез , Круна , Едиција ЗАВЕТИНЕ , Копча , Музеј немогућег ратара , Чување успомене на Михаила Петровића , Алтернатива , Ђавоља капија , Чудесни подрум вина врх Нерезина , Сазвежђе З (нулти степен) , Ћутање , Несебичан музеј , Литија , Домаће сукно европски штоф , Зелена магаза , КРУГОВИ , Превредновање , Дрво живота , Без премца , Четврта Србија , Алинеја , Прозори , Фонд ППЗ , Нова станица у пустињи , Зона преливања , Алинеја , Срж , Бездана уметност , Место Прелаза , Хоризонт , Едиција ЗАВЕТИНЕ , ГАВРАН (Архив у оснивању...) , Мала Заветина , Тзв. KУЛТУРНИ ДОДАТАК , Облуци;троуглови.Лепенски вир , Мала Заветина , Белатукадруз , Едиција БРАНИЧЕВО , Писмо из карантина , МЛАДОСТ БЕЗ СТАРОСТИ.... , Знак препознавања , PRO ET KONTRA , АКАДЕМИЈА АЛХЕМИЈЕ , РЕНЕСАНСА , Потемкинова села , Сазвежђе З , Магазин Сазвежђа З , Каталог осујећеног песника , Себични музеј , НЕОЛИТ , ЈЕДИНСТВЕНО САЗВЕЖЂЕ , Виртуелни МУЗЕЈ ЗАВЕТИНА , Канал ЗАВЕТИНЕ , Архив.БЕЛАТУКАДРУЗ , Алманах СУЗ , Буквар Лепенског Вира , Библиотека ЗАВЕТИНЕ (1) , Библиотека ЗАВЕТИНЕ (2) , Библиотека АБВГ... , Edition SECTIO CAESAREA. Едиција ЦАРСКИ РЕЗ , ЗАВЕТИНЕ Ново сазвежђе , ИЗ ЗАОСТАВШТИНЕ , КОГИТО КЛУБ , Оркестар СУЗ , Посебна породична заветина , ТАЛОГ. Алманах за живу традицију, књижевност, превредновање и алхемију , СКРИВАЊЕ БОСИОКА , Мадоне Одјека , ОДАНДЕ ДОВДЕ , Контакти , Северци , Мансарда

уторак, 06. август 2013.

КАД ПЕТЛОВИ КУКУРИЧУ ПРЕ ВРЕМЕНА / Милан Косовић

Пролазећи путем крај куће Мишљеновачких Лук. (Снимак Иван Лукић, Заветине, август 2013)


КАД ПЕТЛОВИ КУКУРИЧУ ПРЕ ВРЕМЕНА

  
А није да нисам тражио
Са црним вранама на длану
Сат кадa се кољу петлови

Клонфери им на  крововима
Подигоше споменикe
Али то су петлови како ветар дува
Кад се некоме угаси звезда
То су петлови кривци

Пожеле добро кући и укућанима
Па макар кућа и била празна
У време малог заранка
Удахну заветрину
Па да се на починку растанемо

Када падне мрак
Он попали светла
Да га држе на окупу
Да се не расплине на тмини
А није да нисам тражио
Да извучем из зидова тишину

Док петлови јутро не разбуде


КАКО ЋУТИ ШУМА 

Срце ми je отекло
Ја не чујем  ни птицу
Над потоком пуним месечине
Ћути шума
Дубока и далека
Уморила се од своје лепоте
Речито ћути

Украо сам мали део звука
Из немог   говорa биља
Често све стане
Једино се оглашава куцање мога срца
Па нека ме чује цела шума
Баш ме брига

МОЛБА ЗАДУЖБИНАРУ

(Мудри људи су одувек знали да је њихово само оно што Бога ради дарују другоме)
  
Пиши ми словима
На непробојној воденој брани
Да их вода не однесе
Пиши ми о малинама
Како су црвене
Пиши ми
О закључаним тишинама
Простри ми та слова
О испраћајима
Нама распетим незнабошцима
Скитницама и контејнерима
Штрајковима и графитима
Маслачцима међ копривама
И  ниочему између свега
А нама остави да оплакујемо

        ______________  МИЛАН С. КОСОВИЋ, магистар економских наука
Руководилац службе за маркетинг
БЕОГРАДСКИ ВОДОВОД И КАНАЛИЗАЦИЈА
Кнеза Милоша 27, 11000 Београд, Србија

петак, 02. август 2013.

Уметник / Драгица Бека Савић

Мушмуле у ноћи (снимак Иван Лукић, лето, 2013)


На овај свет долазимо чисти,
сви су људи по рођењу исти.
А какав ће нам бити карактер и лик,
одредиће живот уметник.

Судба ће нам боје дати,
наша душа ће их препознати.
Белу за душу чисту и невину,
црвену за љубав и страст немирну.

Жуту за зрело жито у коси,
зелену за  око што смарагде носи.
Када нађемо жалости зрно,
наша душа се обоји у црно.

 А кад животу дође крај,
уметник склапа свој штафелај.
Заборав ће пасти на сликарско платно,
када стане наше животно клатно.

__________ 
Драгица Бека Савић, (рођ.  10.10.1958.
године у Сечњу, где je завршила основну школу и
гимназију). Дипломирала на правном факултету у
Београду. По занимању  је – судија.
Живи у Бачкој Паланци. Na овогодишњем "Јубиларном књижевном конкурсу"

Поводом
тридесет година
постојања
“Заветина”
1983 - 2013.
одабран је њен рукопис и  публикован као дигитално издање, видети: https://sites.google.com/site/zavetineinfo/ , као и саму књигу :


Молитва / Зорица Милојевић

Крај пута (Поточића)... Мишљеновац. 27. јул 2013. Снимак Ив. Лукић


Боже пошаљи неког овуда да прође.

Да има руке
Које и загрлиле би
Ако то пожеле.

Које не би радије да остану празне.

Боже пошаљи неког
Овуда да прође
Да ми ово звере у грудима
Из мрака
Нађе пут.

Јер ми се гладној
Ко распуклом плоду врх грања
Дивља привиђа
Чељуст
Место нечијих уста.

Јер ми се жедној
Низ грло
Бистри котрља клокот
У овој пустињи.

Боже пошаљи неког овуда да прође.


Господе 


Господе, што данас дубу си

Обраћање

Овом прастаром на пропланку

Над главом док крозриш се

А ветра нема,
И без икога трен

Господе, што низ кожу си
Свраћање

Длану ми
Под дојком корав

И врх грања сјај.


Господе. 

И на овоме путу 


И на овоме путу испрати ме, Боже
Из јата не изгони
Мислећи да под сопственим сам окриљем
И да за ме нашао си дом

Колибицу украј недођ пута

Док само птић сам, Господе

За мрвама

За скитницом без хлеба у торби.


Боже, хвала


Боже, хвала за овај гутљај 
И што могу примити га у миру,
Хвала за умор овај
У жилама,
И за хлад у који сешћу

Ненаучена да Те волим.

Ненаучена да Те волим
За једно не знам како захвалити Ти
Боже:

Што ни воду ову низ грло не могу
Одсуства Твоја да се не огласе
Ни умором у хлад

Да ме не заболиш.

Ненаучену да Те волим.


Зид (једне старе куће). Мишљеновац. Лето 2013. Снимак Иван Лукић


     __________ Зорица Јанакова (Зорица Милојевић) у свом писму вели, између осталог: "Иначе, немам објављену збирку песама, у часописима готово да нисам објављивала. Отварање је објавила Народна књига, 2004., али било је то исхитрено од стране уредника, длето и чекић радили су свих ових година, и тек сада желим (друго) издање." .......

понедељак, 29. јул 2013.

КОШМАР / Милена Вукоје Стаменковић

Милена Вукоје Стаменковић


СНОВИ

Љубави
Ноћас сањах
Нестајем
Док треће око
На челу мом куца
Месец и сунце
Иду под руку
Ивицом нашег кревета
Видех
Пловим
Један метар изнад кревета
Сва бела
У бело увијена
Не стигох
Да се уплашим
Време протече
Кроз моје прсте
Би мрак
Мрак
Љубави






КОШМАР

Поларна светлост
Мрви моје руке
Док сањам једну земљу
Сунцу испод облака
Четвртасту
Тамо воде и планине
Коло играју
Људи у маскама
Нешто вичу
Разабирам
Питају
Где се састају
Све звезде балканских руку
И зашто нама
Сунце кривуда
Зашто хлад купа наше брезе
А вода коју пијемо
Не лечи
Да ли су Швајцарска,Немачка, Аустралија
Америка и Канада
Ближе од сећања
Од мајчиног млека
Које плаче у њима
Тражим им лица
Иза маски је понор
А одговор одговора

Плута маглом

_______ Милена Вукоје Стаменковић: новинар, песник и преводилац. Живи и ствара у Берну,Швајцарска.Пише и објављује на српском и немачком језику...







ЛАМЕНТ НАД СРБИЈОМ, трећа песма / Стојанка Раденовић-Петковић

Тзв. Велика магаза, ревизија књижног фонда сеоске библиотеке Браће Лукић. 28. јул 2013. Снимак Иван Лукић

ПУТЕВИ СТАЗЕ И ВРЕМЕНА

Уђите али ништа не тражите и                                     
Ништа не питајте опомињу нас и
Понављају нам како тај њихов пут
Који нам нуде да уђемо у Србију
Нема алтернативне стазе и стазице

Траже да се држимо тог пута
И да тако уђемо у Србију на путу
А ми имамо само ону вековну
И имамо разне путеве и путељке
И свака стаза за нас је боља од туђе
Свака богаза је спремна за наш корак   

Јер смо увек имали стазе под ногама
Кад смо пошли из тајге пратило нас
Оловно небо северних крајева
Штитило нас од сунца јужног
Кад смо пошли из далеке прашуме
За нама кренула јата шарених птица
Да нас развеселе на безбојном северу

Док смо ходали са једне на другу
Страну великог дивљег света
Огртали смо своје кабанице и кожухе
Да нас чувају од смртних стрела
Од сваих страшних ветрометина
Јер циљ је био важан а не пут

На путевањима носили смо завежљаје
А оно што у завежљај није стало
Отпевано је испричано је написано је
У књизи безименој без каталошког броја
Без корица а непроцењиве за читаче бића
Без издавача књижара и преводиоца
Да нам условљава ход глас говор

Носили у недрима ту књигу
Грејала нам је срце у грудима
Књигу те земље родне коју сада зову
Мала источно-балканска земља
Увек смо носили и увек носимо
Докле год били на путу без путева
 
И кад смо негде далеко од Србије
И кад чамци наших лутања стигну
У неке туђе дивље реке и мртва језера
И кад нам се у пећине под језиком
Настане туће речи и туђе мисли
Ми озидамо око себе зид памћења
Па тако ми бранимо своје слободе

И преправљамо све нове ствари
Што нам их утрапе вешти трговци
Сада сасвим личе на наше рите
А тућу беду улешавамо нашом бедом
И показујемо како се светкује
Како се осветљава тама душе
Кад је напољу дуга страшна зима
И кад мисли постају дуге леденице
Трајаће све до следећег пролећа

Кад будемо опет пошли на пут у Србију..

ПОВОДИ

У мом модерном перформансу
''Стари и нови рукописи''
Видим да су се међу мојим песмама
Нашле и многе љубави
Свадбе и рођења и крштења

Добијам од публике разне поруке
МСН и личне и безличне
Листај и читај даље кажу ми
Ја листам све даље и даље
Говорим моје и туђе песме наизуст

Љуте се они што учествују ако застанем
Читај нам све што је записано вичу
Па ја читам и путеве којим ходамо
И муке Танталове наше и спасења
А глас подрхтава од наде и разочарења

На крају рукописа сасвим заћутим
не читам више ни песме ни приче
Смрти се умешале па одајем пошту 
И знаним и незнаним и туђим и својим
И народу мом што тихо изумире
Одајем пошту све док се не разиђемо.


     ________ НАПОМЕНА УРЕДНИКА: Ево, почеле су да пристижу песме на књижевни конкурс "Заветина" (Најлепши стихови). Стојанка Раденовић-Петковић послала нам је обимнији рукопис књиге "Ламент над Србијом", из које доносимо  две песме.... Стојанка Раденовић-Петковић рођена је у Нишу где је завршила гимназију; студије енглеског језика и књижевности и магистратуру завршила је у Београду. Бавила се питањима миграције а, посебно, очувања и неговања матерњег језика и културе наше деце у иностранству.
            Од 1994.г. живи и ради у Торонту. До сада је објавила седам збирки песама  од којих је Ратна географија” проглашена за најбољу књигу у дијаспори написану на српском језику а књига ”Виртуелна стварност” добитник је награде Академије ”Иво Андрић”. Збирке ”Језик у језику и Виртуална стварност” су писане на српском и енглеском језику. Објавила је и књигу ”Приче из даљине”. Секретар је Српско-канадског удружења писаца Десанка Максимовић”.
У оквиру Удружења ”Десанка Максимовић” активно учествује у акцијама за очување српског језика и писма у Канади и Србији.... 

петак, 19. јул 2013.

Најлепши стихови - Победници из маја 1969. године

Сада су на реду неки други аутори, који долазе, из најнеочекиванијих праваца
Лето у Звижду, с-и Србија, поглед на североисток, Црни врх. Снимак Иван Лукић (1986- )

_____________________________

       Овде се публикују  прилози по 3 одабрана аутора, победника на заједничком популарном књижевном конкурсу Радио Београда и листа "Младост", штампана у истоименој књизи маја 1969. године. Публикујемо ове прилоге као подсећање, у ишчекивању победника на сталном књижевном конкурсу "Заветина" за најлепше стихове прве недеље августа 2013. године

ИСПОВЕСТ СТОЋЕ ЦИГАНИНА
Васо бре
свирај нешто сетно
нешто као
Стоћи украли Живану из кревета
он јој забо нож у срце
у затвор мора
у черги плачу деца

Васо бре
мајку ти циганску
свирај о тој мојој жени
која сада мртва лежи

Нешто тужно хоћу
а за паре не питај
и на колена да клечиш
бре Васо
твоју ти Ружу

Оћу да људи изаћу из кућа
да ме виде како се веселим
оћу бре Васо
да ме виде људи како плачем
како на путу плачем због моје Живане
Дери се
бре Васо
шта ћутиш
Еу те с тим ћеманетом по челу
мајку ти циганску.
Ајде
за паре не питај
у Благиној кафани
ће ми свираш на уво
а ја ћу се удавим у
бакрачу ракије
бре Васо
због те моје Живане
што мртва пред чергом лежи.

                                            Мирко ЛУКИЋ Кучево


ПОДНЕ НА ЈЕДНОМ СПРУДУ

испод Буриног врбака дубок и хладан вир у страху подједнако га обилазе и људи и пацови грана врбова по води лупа, шири страву једно надувено прасе једна смрдљива мрша обрће се у круг. Круг тражи свој мир са врха јове полудела сврака диже буку два вивка у плићаку се черупају и туку бела трака зрака на дну овог мрака изгубљено сунце своје у дубинама јури. уврх врбака пена, на камењару жена — до пола гола од пола сасвим свучена жена зелена још лане удављена на брзацима, дан бестидна бедра пере тополице бестиднице мучене страшћу трепере ено шашавог песника а над виром му лице свира у фрули валцер сакат у обе руке окачен о мокру жилу мртво у воду гледа и песме своје тражи у промукломе виру
Ратомир В. ПАНТИЋ село Зеленик, Раброво


СЕНКА СУСТИЖЕ СЕНКУ

Киша лије испред застакљених зеница
у жедна недра земље.
Нокти орошени бисерима очију
другују са сенкама по зидовима.

Врисак згрчених прстију
хтео би бол да заледи.
Светлост је непостојана
под овом таваницом.
Звезде гасну под пазухом.

Сенка сустиже сенку.
На бедрима шума гори.
Метеором плове олује,
до вира ватромета.
Испод ножног палца свиће Сунце.

... Ушће прети на видику.
Непожељна је пустош,
коју оставља за собом незауздан извор.
Оседео сан вреба из заседе.
                                     Радмила ЛАЗИЋ Београд
______________
Предео Испод Старог гробља и цркве мишљеновачке, снимак И. Лукић (19. јул 2013)
                                            Радивој Шајтинац

ПРОЛОГ ЗА ЗАВИЧАЈ 

брату Станку

о одлажењу само толико боли ме глава
и ништа више ни да сањам ни да гледам
ветар ми се на главу попео да преспава
забога,   ја због нечег треба да се предам

осећам,  ћаволски ми је лако кад те нема
мислим, ту си, али ко сад мари
да ли се у теби секира или сеоба спрема
да ли се отварају школе или затварају атари

а   педесет  оваца   чува  чобана  док   спава
педесет   проветрених   грла   на   испаши   и   тузи
твоја   слика   и   свака   моја   друга   глава
која   неславно  завршава  на  птичјој   прузи

превише протеста има у овој  грави
мрав се попео на пањ да ми нешто каже
уа оратори, под сунцем погнути, у гласу прави
завичај је са мном успео мог оца да превари

подижем све освајачко биље и цвеће
подижем све што је доле а није горе
мој сан устукнуо од моје стварне среће
од успомена захтева да ме изборе

осећам, ђаволски ми је лако кад те нема
мислим, ту си, али ко сад мари
да ли се у теби секира или сеоба спрема
да ли се отварају школе или затварају атари

ДАНОНОЋНО

Даноноћно на тик-так под кожом
Срце тихо и тромо одбија
Даноноћно под земљином кором
Ја ћу трајат као историја

С деловима што заборављени
У том ружном мраку очекују
Док под земљом тромо даноноћно
Ритмови се тик-так опет чују

Даноноћно ко у старој причи
Биће опет тик-так ритам била
И шумвће под кором дрвећа
Мој магијски тик-так ритам била

И ко лакше да ми од тог дође
Када будем пешчана гомила
Навалиће кроз жиле дрвећа
Мој магијски тик-так ритам била
Драгомир БРАЈКОВИЋ

СЕОБЕ

По простору по годишњем добу
Срце моје говори нас вежу
Божјаци смо худи и лоши сејачи
Клица је времена клица што нас влачи
Наша темена лета наше темене доби
Срце моје ноћас у сеоби
Нема места које робљу пева
Ближи цвегу цвет је тај у ноћи
Путовању крај у путу стиже
Место света не постаје ближе
У дну крика у дну старе коби
Срце моје ноћас у сеоби
Старе земље и чувари неба
Свеци бели поју на распећу
С мртвом војском и гробови крећу
ан за даном иза хумки цвили
Дан за даном пева пустој соби
Срце моје ноћас у сеоби
Неће стићи нико иза стопа
Полазник се укопао светито и кужно
Исток запад северно и јужно
Миле трубе гомиле и речи
Стара места молитва нам гроби
Срце моје ноћас у сеоби

                              Драгиша ДРАШКОВИЋ

ПРЕД   ОВИМ   ПОЉЕМ   ХМЕЉА (циклус песама)

То је кућа коју јв отац саградио
Од неизбрушеног камена

Моја браћа су из бунара вадила труле звезде
Све су нам се краве тад ујаловиле
Најмлађем унуку су као јабуке натекле жлезде
Страшне реке су у наше потоке упловиле

Дрвеће у стрељачком строју
Напредовало је тада на хоризонту
Отац је примио печат и писмо
Да су стричеви изгинули на сремском фронту

Небо се разлистало пре стрпљења
Камен на камен годину на годину
мрт са мога лица испрала је киша јесења
Од очеве куће само су темељи остали сину

То је кућа коју је отац саградио
Маховина по ћерамиди
И камен велики као срце
На Кључу се једино наша кућа види

То је кућа коју је отац саградио
Од неизбрушеног камена са Грнчара 
                                      Звонимир КОСТИЋ
Исто то али мало другачије: Испод старог гробља и цркве мишљеновачке (снимак И. Л. - 19. 07.2013)




Популарни постови

Најлепши стихови - стални књижевни конкурс "Заветина"

Почев од Илиндана (2. августа 2013. године) "Заветине" су отвориле нови, стални књижевни конкурс за најлепше стихове, на коме могу учествовати, сви- од девет до деведесет и девет година! Без обзира где живе: у Србији, или бившим републикама бивше СФРЈ, или у Европи, Русији, Азији, Америци, Африци, Аустралији, Индокини, Аљасци, Канади, Бразилу - одакле нам се јављају посетиоци бројних локација "Заветина".
Сваки аутор може да пошаље по три песме по свом избору, наравно на српском или српско-хрватском-босанском- и да не ређамо даље. Песме ће прегледати и бирати Бела Тукадруз.
Овде ћемо публиковати један шири избор из пристиглих рукописа. Најлепша песме ће сваке недеље бити публиковане на страницама Међупростор
Аутори треба да пошаљу, уз текст стихова, и кратку белешку о себи, своју адресу, можда и најновију фотографију.
Песме или стихови се шаљу на следећу адресу:
Песме се могу послати и уобчајеном поштом на адресу:
Заветине (Мирослав Лукић) 180 309 БЕОГРАД, Сердар Јанка Вукотића 1/13.
___ Пожељно би било, за све оне који своје текстове шаљу електронском поштом, да текст песама унесу српском ћирилицом или латиницом, писмом Times New Roman величине 12 пинта.
Победник ће сваке недеље у години бити проглашаван на страницама ове локације, а као награду добијаће 1 вредну књигу по избору "Заветина"...


Зашто наопако?Због плусвамперфекта!

Зашто наопако?Због плусвамперфекта!
Обнова.После 44 и више година

Плусвамперфект - подстицај

ОВА КЊИГА ЈЕ РЕЗУЛТАТ АКЦИЈЕ РЕДАКЦИЈЕ ДРУГОГ ПРОГРАМА РАДИО БЕОГРАДА И ТРАДИЦИОНАЛНОГ КОНКУРСА ЛИСТА САВЕЗА ОМЛАДИНЕ ЈУГОСЛАВИЈЕ „МЛАДОСТ". И РАДИО БЕОГРАД И ЛИСТ „МЛАДОСТ" ОДВАЈАЛИ СУ РЕДОВНО, ИЗМЕЂУ ДВА 25. МАЈА, У СВОЈИМ ЕМИСИЈАМА И НА СВОЈИМ СТРАНИЦАМА ЈЕДАН ДЕО ВРЕМЕНА И ПРОСТОРА ЗА ПОЕТСКО СТВАРАЛАШТВО МЛАДИХ. ПРЕД ВАМА ЈЕ ЗБИРКА КОЈА НИ У КОМ СЛУЧАЈУ НЕ ПРЕДСТАВЉА АНТОЛОГИЈУ НАЈМЛАЂЕ ПЕСНИЧКЕ ГЕНЕРАЦИЈЕ, ВЕЋ САМО КЊИГА КОЈА ЖЕЛИ ДА ПОДСТАКНЕ НЕГОВАЊЕ ЛЕПЕ РЕЧИ КОД МЛАДИХ И САДРЖИ ОСТВАРЕЊА ОНИХ МЛАДИХ ПЕСНИКА КОЈИ СУ У ЈЕДНОМ ТРЕНУТКУ ПОСЛАЛИ, КАКО ТО У НАСЛОВУ ПИШЕ, „НАЈЛЕПШЕ СТИХОВЕ".... (....)

У ЕМИСИЈИ „ДЕЖУРНИ СТУДИО" ДРУГОГ ПРОГРАМА РАДИО БЕОГРАДА ПОСТОЈИ СТАЛНА РУБРИКА „НАЈЛЕПШИ СТИХОВИ". ИЗ НЕДЕЉЕ У НЕДЕЉУ РЕДАКЦИЈИ МЛАДИ ПЕСНИЦИ ШАЉУ НА ХИЉАДЕ СВОЈИХ СТИХОВА. ПЕТАР ПАЈИЋ, ПОРЕД КОМЕНТАРА ТЕ ПОЕЗИЈЕ, У СВАКОЈ ЕМИСИЈИ БИРА ПО ЈЕДНУ, НАЈУСПЕЛИЈУ ПЕСМУ. ОВДЕ ЋЕТЕ НАЋИ ПЕСМЕ ИЗАБРАНЕ ОД НЕКОЛИКО ХИЉАДА АУТОРА, КОЈИ СУ СЕ ЈАВИЛИ ОД ЈУНА ПРОШЛЕ ДО МАЈА ОВЕ ГОДИНЕ. ЗБИРКА ЈЕ ИЛУСТРОВАНА ВИЊЕТАМА И ЦРТЕЖИМА МЛАДИХ СЛИКАРА, ИЗАБРАНИМ, ТАКОЂЕ, У ЕМИСИЈИ „ДЕЖУРНИ СТУДИО". ИЗБОР ЈЕ ИЗВРШИО ПРЕДРАГ НЕШКОВИЋ.
Кад прелистате и упознате оно што је штампано између корица књиге, која је, не случајно, узета као знак препознавања ове локације, видећете, међу ауторима, и не мали број оних, за које нико жив није знао пре 44 године, а данас представљају занимљиве песничке појаве, међу којима има и не мали број оних са природним стваралачким развојем. Тако се почињало. Некада. Пре скоро пола века. Такмичењем. Вреди на то подсетити, и више: обновити и усталити као праксу, примерену данашњем времену и технолошком развоју. Због чега? Због оних који долазе. Због оних који ће увек долазити...