Заветинама су потребне мецене, донатори- помоћ, да би могле да остваре своју мисију

*************************************************

Oд јуна 2017. године тзв. НОВИНЕ БУДУЋНОСТИ, СУРБИТА ДИЗ, Новибусур више нису бесплатне и доступне свима на свету. Овај блог је отворен само за позване читаоце...Претплатнике. Читаво једно Сазвежђе је до почетка септембра 2017. ЗАТВОРЕНО (63! локације). Да би читаоци могло да приступе том делу затвореном, нејавном, приватном, Сазвежђа З, потребно је, прво, да - знају>>>>>>>>>


ДИБИДУС. Део Сазвежђа З

Атлантида , Бело, Црно, Црвено , Млади Сузовци , Интервју , Велика Заветина , Одавде , Мајдан Бодлер , Донације , Родно место , Група ЗАВЕТИНЕ , Ab ovo , Фонд за издавање књига и часописа , Симболи и сигнали , Огласи З , Београдски меридијан , Библиотека ЗАВЕТНИК , Мирослав Лукић , Хомољски мотиви , Задужбина ЗАВЕТИНА , Царски рез , Круна , Едиција ЗАВЕТИНЕ , Копча , Музеј немогућег ратара , Чување успомене на Михаила Петровића , Алтернатива , Ђавоља капија , Чудесни подрум вина врх Нерезина , Сазвежђе З (нулти степен) , Ћутање , Несебичан музеј , Литија , Домаће сукно европски штоф , Зелена магаза , КРУГОВИ , Превредновање , Дрво живота , Без премца , Четврта Србија , Алинеја , Прозори , Фонд ППЗ , Нова станица у пустињи , Зона преливања , Алинеја , Срж , Бездана уметност , Место Прелаза , Хоризонт , Едиција ЗАВЕТИНЕ , ГАВРАН (Архив у оснивању...) , Мала Заветина , Тзв. KУЛТУРНИ ДОДАТАК , Облуци;троуглови.Лепенски вир , Мала Заветина , Белатукадруз , Едиција БРАНИЧЕВО , Писмо из карантина , МЛАДОСТ БЕЗ СТАРОСТИ.... , Знак препознавања , PRO ET KONTRA , АКАДЕМИЈА АЛХЕМИЈЕ , РЕНЕСАНСА , Потемкинова села , Сазвежђе З , Магазин Сазвежђа З , Каталог осујећеног песника , Себични музеј , НЕОЛИТ , ЈЕДИНСТВЕНО САЗВЕЖЂЕ , Виртуелни МУЗЕЈ ЗАВЕТИНА , Канал ЗАВЕТИНЕ , Архив.БЕЛАТУКАДРУЗ , Алманах СУЗ , Буквар Лепенског Вира , Библиотека ЗАВЕТИНЕ (1) , Библиотека ЗАВЕТИНЕ (2) , Библиотека АБВГ... , Edition SECTIO CAESAREA. Едиција ЦАРСКИ РЕЗ , ЗАВЕТИНЕ Ново сазвежђе , ИЗ ЗАОСТАВШТИНЕ , КОГИТО КЛУБ , Оркестар СУЗ , Посебна породична заветина , ТАЛОГ. Алманах за живу традицију, књижевност, превредновање и алхемију , СКРИВАЊЕ БОСИОКА , Мадоне Одјека , ОДАНДЕ ДОВДЕ , Контакти , Северци , Мансарда

уторак, 30. децембар 2014.

“Naša umetnost je tamo gde smo mi! Izgubili smo našu teritoriju, ali ne i dušu”



SRPSKA periodična štampa je u izbeglištvu tokom Velikog rata brzo
stala na noge, baš kao i srpska vojska! Bilo je to zlatno, slavno doba
novinskog patriotskog izdavaštva, o kome naša javnost malo zna. A po
prelasku srpske vojske preko Albanije na Krf, u Bizertu i druga
privremena pribežišta, “sedma sila” koja pokreće većinu tih časopisa
najpre su, uglavnom, bili sasvim “obični ljudi”, vojnici!

“Naša umetnost je tamo gde smo mi! Izgubili smo našu
teritoriju, ali ne i dušu”, reči su Branka Lazarevića, kome krfska
srpska periodika i književnost, što znači i naša ukupna nacionalna
kultura, mnogo duguju. Istraživanjem te štampe dugo se bavi istoričar
Mirko Drmanac. Svoj rad “Srpska periodika u izbeglištvu 1914-1918”
predstavio je u Muzeju rudničko-takovskog kraja u Gornjem Milanovcu.

- Okupacijom Srbije 1915. gase se u njoj srpski listovi, a okupacione
vlasti prave svoje, na srpskom jeziku, ne bi li i tako uticale na
pokoravanje Srba preostalih u domovini. Među njima se ističu “Beogradske
novine”, koje izdaju Austrougari, i “Moravski glas”, čiji osnivač su
Bugari. “Beogradske novine” su izlazile triput nedeljno, pa svakodnevno.
Glavni urednik im je bio hrvatski književnik Milan Ogrizović. One su,
ipak, objavljivale tekstove iz srpske kulture, vesti iz Evrope... Ali,
strogo je cenzurisana bila svaka reč o srpskim pobedama nad
Austrougarima. Zanimljivo: jedan od glavnih saradnika bio im je čuveni
srpski pisac Bora Stanković, kao austrougarski zarobljenik, uslovljen i
nateran da piše za taj list. Posle rata zbog toga je bio izložen progonu
- objašnjava Drmanac.




ZEMLjAK NIJE HTEO PESIMISTU DISA IAKO je glavni urednik “La Patrie Serbe” bio Dragomir Ikonić rodom iz Čačka, u tom mesečniku nije objavljena baš nijedna pesma njegovog sugrađanina,
čuvenog Vladislava Petkovića Disa! Zato što je Dis bio pesnikpesimista, a časopis je služio jačanju morala.
Po izmeštanju Vlade Kraljevine Srbije u Niš, tu su 1915. pokrenuti “Jugoslovenski glasnik” i “Delo”. A u izbeglištvu, nakon povlačenja iz Srbije i u srpskoj (pred)ratnoj dijaspori u Evropi, kraće ili duže vreme izlaziloje oko stotinu srpskih listova!

- Branko Lazarević okuplja naše pisce u inostranstvu, “vrbuje” čak i one koji su u stanju teške apatije
dotle odbijali da pišu. “Srpske novine”, koje on 1916. osniva na Krfu,postaju kulturno središte. Pristupaju mu čuveni Vladislav Petković Dis,Milutin Bojić, Jovan Žujović... “Krfski zabavnik”, kojeg Lazarević
pokreće 1917, čuvar je tradicije Davidovićevog kultnog zabavnika nastalog u Srbiji još stoleće ranije, a autori Jovan Dučić, Tin Ujević i Stanislav Vinaver čine da taj list postigne najbolji književni kvalitet
- nastavlja Drmanac.

Među uticajnim srpskim časopisima tada su još bili “Antena” i “Pravda”, pokrenuti u Solunu 1916, kada i “Napred!” u Bizerti, dok je godinu kasnije u Rimu izlazila “Avala”, u Ženevi
“Književna hronika”, u Odesi i Moskvi “Slovenski jug”.

Generalštab srpske vojske u Solunu 1918. osniva list “Ratni dnevnik”. Priča o listu
“La Patrie Serbe” (Srpska otadžbina), koji je izlazio u francuskom
gradu Vitreu od 1916, baš je čudesna, podvižnička.

- Pokrenuo ga je Dragomir Ikonić, rodom Čačanin. U Cirihu je doktorirao psihologiju, a
u Francuskoj je bio mentor srpskim studentima. Prvi broj je štampao
ličnom ušteđevinom, jer nije imao podršku srpskih zvaničnika. Za taj
mesečnik su pisali Branislav Nušić, filozof Branislav Petronijević,
Milan Grol, dosta pisaca Francuza. Imao je tiraž 3.500 primeraka. Bilo
je to vreme kad je i francuska štampa jedva izlazila ili se gasila, zbog
ratne nestašice papira, ali ovaj srpski list se ipak štampao!
Uredništvo se za papir snalazilo i na crnoj berzi, samo da u Francuskoj,
glavnoj uzdanici Srba, promoviše srpsko pitanje. Završio je sa dugom,
kojeg plaća nova država, Kraljevina Srba, Hrvata i Slovenaca - priča
dalje Drmanac.

-Mirko Drmanac

Srpski časopisi u egzilu, koji su časno ostvarili svoju misiju i bili temelj
uzletu našeg novinskog izdavaštva, posle rata se okreću - jugoslovenskim
temama.

SRPSKI LIST I U AUSTRO-UGARSKOJ!

SRPSKI list “Književni jug” izlazio je 1918, i to javno a ne ilegalno, ni manje
ni više nego - usred Zagreba, jednom od središta tada još postojeće
Austrougarske! Među autorima ističu se Ivo Andrić, istoričar Vladimir
Ćorović, Miloš Crnjanski i drugi. Ovo glasilo je, ipak, vremenom sve
više težilo kulturnoj fuziji jugoslovenske književnosti.


O izdanjima srpske štampe u izbeglištvu javnost malo zna | Kultura | Novosti.rs

Нема коментара:

Популарни постови

Најлепши стихови - стални књижевни конкурс "Заветина"

Почев од Илиндана (2. августа 2013. године) "Заветине" су отвориле нови, стални књижевни конкурс за најлепше стихове, на коме могу учествовати, сви- од девет до деведесет и девет година! Без обзира где живе: у Србији, или бившим републикама бивше СФРЈ, или у Европи, Русији, Азији, Америци, Африци, Аустралији, Индокини, Аљасци, Канади, Бразилу - одакле нам се јављају посетиоци бројних локација "Заветина".
Сваки аутор може да пошаље по три песме по свом избору, наравно на српском или српско-хрватском-босанском- и да не ређамо даље. Песме ће прегледати и бирати Бела Тукадруз.
Овде ћемо публиковати један шири избор из пристиглих рукописа. Најлепша песме ће сваке недеље бити публиковане на страницама Међупростор
Аутори треба да пошаљу, уз текст стихова, и кратку белешку о себи, своју адресу, можда и најновију фотографију.
Песме или стихови се шаљу на следећу адресу:
Песме се могу послати и уобчајеном поштом на адресу:
Заветине (Мирослав Лукић) 180 309 БЕОГРАД, Сердар Јанка Вукотића 1/13.
___ Пожељно би било, за све оне који своје текстове шаљу електронском поштом, да текст песама унесу српском ћирилицом или латиницом, писмом Times New Roman величине 12 пинта.
Победник ће сваке недеље у години бити проглашаван на страницама ове локације, а као награду добијаће 1 вредну књигу по избору "Заветина"...


Зашто наопако?Због плусвамперфекта!

Зашто наопако?Због плусвамперфекта!
Обнова.После 44 и више година

Плусвамперфект - подстицај

ОВА КЊИГА ЈЕ РЕЗУЛТАТ АКЦИЈЕ РЕДАКЦИЈЕ ДРУГОГ ПРОГРАМА РАДИО БЕОГРАДА И ТРАДИЦИОНАЛНОГ КОНКУРСА ЛИСТА САВЕЗА ОМЛАДИНЕ ЈУГОСЛАВИЈЕ „МЛАДОСТ". И РАДИО БЕОГРАД И ЛИСТ „МЛАДОСТ" ОДВАЈАЛИ СУ РЕДОВНО, ИЗМЕЂУ ДВА 25. МАЈА, У СВОЈИМ ЕМИСИЈАМА И НА СВОЈИМ СТРАНИЦАМА ЈЕДАН ДЕО ВРЕМЕНА И ПРОСТОРА ЗА ПОЕТСКО СТВАРАЛАШТВО МЛАДИХ. ПРЕД ВАМА ЈЕ ЗБИРКА КОЈА НИ У КОМ СЛУЧАЈУ НЕ ПРЕДСТАВЉА АНТОЛОГИЈУ НАЈМЛАЂЕ ПЕСНИЧКЕ ГЕНЕРАЦИЈЕ, ВЕЋ САМО КЊИГА КОЈА ЖЕЛИ ДА ПОДСТАКНЕ НЕГОВАЊЕ ЛЕПЕ РЕЧИ КОД МЛАДИХ И САДРЖИ ОСТВАРЕЊА ОНИХ МЛАДИХ ПЕСНИКА КОЈИ СУ У ЈЕДНОМ ТРЕНУТКУ ПОСЛАЛИ, КАКО ТО У НАСЛОВУ ПИШЕ, „НАЈЛЕПШЕ СТИХОВЕ".... (....)

У ЕМИСИЈИ „ДЕЖУРНИ СТУДИО" ДРУГОГ ПРОГРАМА РАДИО БЕОГРАДА ПОСТОЈИ СТАЛНА РУБРИКА „НАЈЛЕПШИ СТИХОВИ". ИЗ НЕДЕЉЕ У НЕДЕЉУ РЕДАКЦИЈИ МЛАДИ ПЕСНИЦИ ШАЉУ НА ХИЉАДЕ СВОЈИХ СТИХОВА. ПЕТАР ПАЈИЋ, ПОРЕД КОМЕНТАРА ТЕ ПОЕЗИЈЕ, У СВАКОЈ ЕМИСИЈИ БИРА ПО ЈЕДНУ, НАЈУСПЕЛИЈУ ПЕСМУ. ОВДЕ ЋЕТЕ НАЋИ ПЕСМЕ ИЗАБРАНЕ ОД НЕКОЛИКО ХИЉАДА АУТОРА, КОЈИ СУ СЕ ЈАВИЛИ ОД ЈУНА ПРОШЛЕ ДО МАЈА ОВЕ ГОДИНЕ. ЗБИРКА ЈЕ ИЛУСТРОВАНА ВИЊЕТАМА И ЦРТЕЖИМА МЛАДИХ СЛИКАРА, ИЗАБРАНИМ, ТАКОЂЕ, У ЕМИСИЈИ „ДЕЖУРНИ СТУДИО". ИЗБОР ЈЕ ИЗВРШИО ПРЕДРАГ НЕШКОВИЋ.
Кад прелистате и упознате оно што је штампано између корица књиге, која је, не случајно, узета као знак препознавања ове локације, видећете, међу ауторима, и не мали број оних, за које нико жив није знао пре 44 године, а данас представљају занимљиве песничке појаве, међу којима има и не мали број оних са природним стваралачким развојем. Тако се почињало. Некада. Пре скоро пола века. Такмичењем. Вреди на то подсетити, и више: обновити и усталити као праксу, примерену данашњем времену и технолошком развоју. Због чега? Због оних који долазе. Због оних који ће увек долазити...