УНИВЕРЗАЛНА БИБЛИОТЕКА НОВОГ МЕДИЈА. COMPLETARIUM

На други, трећи поглед. ЦЕО СВЕТ је једна држава. "Сазвежђе З"

уторак, 03. август 2010.

Из нових рукописа / БЛАГОЈЕ СВРКОТА


ОВИДИЈЕ*
З. М. Мандићу
1.
Не могу да ти обећам
Да ћу се одазвати на драг ми позив
Да попијемо добру турску кафу
(Уз малог и великог „јеленка“)
За двадесет или колико ли већ лета
(Код епскога Србина у Нацикиној вили).
И да ћу једном заувек
И ја завршити последњу песму
О Панонскоме и Црноме мору и заточеном Овидију
2.
Лепу зеленкасту пшеницу
(Васкрслу из сићушних зрна)
И црне масне њиве све до визура града
Замишљено гледам ове ране зиме
Кад пахуљице само ретко пролећу
И кад се нека чудна мексичка грипа
(Пристигла невољно, као свињска,
С негосподственом министарском помпом)
Надвија над наш добро изнервирани свет
Остављен да се лудо самотан и осиромашен радује
Небеским Датумима и Белим Шенгенским Визама.
3.
Након повратка на салаш
Стиже ми нови мејл на отвореном Експресу:
Хоћеш ли и данас у Малу Пешту?
Ако си се одлучио на ту твоју шетњу
Распитај се на тим салашима,
Међу Буњевкама од 28 до 5о година,
Којој од њих треба батлер мог физичког
И другог ранга, естетике и статуса.
Ако би нам та операција успела
Могли бисмо заједнички
Да запатимо тамо фарму коза, оваца и патака.
А, набавили бисмо обавезно и једног магарца.
Ти би на њему јашио као Кихот
А ја бих ишао поред вас као Санчо
И пазио да случајно не склизнеш са самара“.
4.
У наставку је још писало:
„Синоћ сам те се сетио током гледања
Једног кинеског филма.
Танг Синјонг, један од актера рече:
Да би човек успео у нечему
Мора да надмаши свој лимит.
Једном си ми уверљиво, скоро рилкеовски,
Причао о лимитима, док си коментарисао
Моје песничке оквире, које сам ти читао.
Зато пиши.
Ни једна жеља,
Па ни она највећа,
Не сме да те спута.“
5,
И ја ево пишем
(Надахнут „Малим насловима“ и „Нестварним штафелајем“).
- О Великом потопу и скривеним порукама Нојеве барке
На леђима Арарата или (под присмотром моћних научника) иза моћних Карпата,
Где вечито лутају сенке наших Старих Словена.
- О пупчаној врпци Панонског и Црнога мора
И фатаморганама Ђердапске клисуре
Коју је накада премошћавао мост од варница и кремена
(Искуство неимара Вавилона и Гизе).
- О худој судбини великог Римљанина
Заљубљеног у прелепу рођаку љубоморног Императора.
Занет чудним вибрацијама
Поново кренух у ту дугу шетњу.
Да откријем нове идеале загонетне равнице
Која скрива реке са унутрашњом светлошћу.
Грејала ме је Овидијева мисао:
„Колико мало дечијих снова
Оствари одрастао човек?“
Раванград, 18.12.2009.
*
Публије Овидије Назон (43.п.н.е. – 17. или 18. н.е.), један од највећих песника римске књижевности. По Августовој наредби 8.г.н.е. прогнан у црноморски град Томи (данас Констанца).

Песме послао: З. М. М.

Нема коментара:

Плусвамперфект - подстицај

ОВА КЊИГА ЈЕ РЕЗУЛТАТ АКЦИЈЕ РЕДАКЦИЈЕ ДРУГОГ ПРОГРАМА РАДИО БЕОГРАДА И ТРАДИЦИОНАЛНОГ КОНКУРСА ЛИСТА САВЕЗА ОМЛАДИНЕ ЈУГОСЛАВИЈЕ „МЛАДОСТ". И РАДИО БЕОГРАД И ЛИСТ „МЛАДОСТ" ОДВАЈАЛИ СУ РЕДОВНО, ИЗМЕЂУ ДВА 25. МАЈА, У СВОЈИМ ЕМИСИЈАМА И НА СВОЈИМ СТРАНИЦАМА ЈЕДАН ДЕО ВРЕМЕНА И ПРОСТОРА ЗА ПОЕТСКО СТВАРАЛАШТВО МЛАДИХ. ПРЕД ВАМА ЈЕ ЗБИРКА КОЈА НИ У КОМ СЛУЧАЈУ НЕ ПРЕДСТАВЉА АНТОЛОГИЈУ НАЈМЛАЂЕ ПЕСНИЧКЕ ГЕНЕРАЦИЈЕ, ВЕЋ САМО КЊИГА КОЈА ЖЕЛИ ДА ПОДСТАКНЕ НЕГОВАЊЕ ЛЕПЕ РЕЧИ КОД МЛАДИХ И САДРЖИ ОСТВАРЕЊА ОНИХ МЛАДИХ ПЕСНИКА КОЈИ СУ У ЈЕДНОМ ТРЕНУТКУ ПОСЛАЛИ, КАКО ТО У НАСЛОВУ ПИШЕ, „НАЈЛЕПШЕ СТИХОВЕ".... (....)

У ЕМИСИЈИ „ДЕЖУРНИ СТУДИО" ДРУГОГ ПРОГРАМА РАДИО БЕОГРАДА ПОСТОЈИ СТАЛНА РУБРИКА „НАЈЛЕПШИ СТИХОВИ". ИЗ НЕДЕЉЕ У НЕДЕЉУ РЕДАКЦИЈИ МЛАДИ ПЕСНИЦИ ШАЉУ НА ХИЉАДЕ СВОЈИХ СТИХОВА. ПЕТАР ПАЈИЋ, ПОРЕД КОМЕНТАРА ТЕ ПОЕЗИЈЕ, У СВАКОЈ ЕМИСИЈИ БИРА ПО ЈЕДНУ, НАЈУСПЕЛИЈУ ПЕСМУ. ОВДЕ ЋЕТЕ НАЋИ ПЕСМЕ ИЗАБРАНЕ ОД НЕКОЛИКО ХИЉАДА АУТОРА, КОЈИ СУ СЕ ЈАВИЛИ ОД ЈУНА ПРОШЛЕ ДО МАЈА ОВЕ ГОДИНЕ. ЗБИРКА ЈЕ ИЛУСТРОВАНА ВИЊЕТАМА И ЦРТЕЖИМА МЛАДИХ СЛИКАРА, ИЗАБРАНИМ, ТАКОЂЕ, У ЕМИСИЈИ „ДЕЖУРНИ СТУДИО". ИЗБОР ЈЕ ИЗВРШИО ПРЕДРАГ НЕШКОВИЋ.
Кад прелистате и упознате оно што је штампано између корица књиге, која је, не случајно, узета као знак препознавања ове локације, видећете, међу ауторима, и не мали број оних, за које нико жив није знао пре 44 године, а данас представљају занимљиве песничке појаве, међу којима има и не мали број оних са природним стваралачким развојем. Тако се почињало. Некада. Пре скоро пола века. Такмичењем. Вреди на то подсетити, и више: обновити и усталити као праксу, примерену данашњем времену и технолошком развоју. Због чега? Због оних који долазе. Због оних који ће увек долазити...

Популарни постови